ПЕТИ РЕДОВНИ РЕПУБЛИЧКИ СЕМИНАР ЗА НАСТАВНИКЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ
У организацији Друштва наставника српског језика и књижевности и Педагошког завода Републике Српске, на Јахорини, 29. и 30. септембра, одржан је Пети републички семинар за наставнике српског језика и књижевности. У раду је учествовало око 200 наставника из Републике Српске али и неколицина наставника из Србије, што је новина на овогодишњем семинару. Сарадња наставника са ширег српског говорног подручја планирана је и у будућности а наредна активност би требала да буде семинар у Београду.
Семинар је отворио проф. др Ранко Поповић, предсједник Друштва. Први дан је био резервисан за предавања и радионице. Предавачи су били угледни професори из Србије од којих су проф. др Мило Ломпар са Филолошког факултета из Београда са темом Дух самопорицања и проф. др Миливој Алановић са Филозофског факултета из Новог Сада са темом Форма значења и значење форме: проблем интерпретације значења реченице и њених чланова. Биле су организоване четири радионице, односно рад у секцијама, а секције су водили професори и асистенти из Србије и Републике Српске: проф. др Миливој Алановић, проф др Весна Ломпар, доц. др Жељка Пржуљ и мр Андреја Марић. У вечерњим часовима одржана је редовна скупштина Друштва наставника српског језика и књижевности Републике Српске.
Други дан је био уоквирен тематски. Расвјетљивана је тема Страдање и затирање Срба у XX стољећу са историјског, књижевног и језичког аспекта. Акценат је стављен на страдање Срба у Старом Броду 1942. године. Говорили су историчари доц. др Драга Мастиловић, декан Филозофског факултета из Источног Сарајева, и проф. др Милош Ковић са Филозофског факултета из Београда. Антологију српског пјесништва о националном страдању у двадесетом вијеку „Ми знамо судбу“, промовисали су академик Бранко Летић (АНУРС), доц. др Владан Бартула и приређивач проф. др Ранко Поповић. Проф. др Душко Певуља са Филозофског факултета из Бање Луке говорио је на тему Српска филологија и национално страдање.
Важност семинара не огледа се само у научном аспекту већ и у сусретању колега, размјени мишљења и искустава, што је на овогодишњем семинару нарочито наглашено доласком колега из Србије.
Јадранка Јанковић