Proslavljena Mala matura

Jedan od prelomnih momenata u životu svakog mladog čovjeka zasigurno jeste i onaj kada završava osnovno školovanje i kada se preusmjerava na jedanu novu životnu putanju.

Mali maturanti – 96 dječaka i djevojčica, 8. juna su tradicionalno prošetali sokolačkim ulicama, a zatim su imali i svečanu proslavu. Svi oni koji su gledali sa strane mogli bi da kažu: Još jedna matura, još jedna svečanost – ništa novo. Međutim, svako od ovih 96 lica govorilo je da je ovo jedinstven događaj, neponovljiv i da se dešava po prvi put jer to i jeste nešto što se njima dešava prvi i jedini put i što zapravo svjedoči neponovljivost.

Proslava maturske večeri je bila jedinstvena i po tome što su je ove školske godine organizovali roditelji učenika, u saradnji sa školom, što je dalo odlične rezultate. Nakon šetnje i kolektivnog fotografisanja na platou ispred zgrade Opštine, uslijedila je proslava maturske večeri u salonu „Mis“. Učenici su se pjevajući i plačući, opraštali od svojih učitelja, nastavnika i jedni od drugih. Možda su se ponavljale i pjesme sa neke od prethodnih matura ali emocije su bile nove i neponovljive.

 

Pr­vi tan­go

De­voj­či­ce,
vi, ko­je ste ve­če­ras po­sled­nji put
uspa­va­le svo­je lut­ke
i kri­šom od njih,
na pr­sti­ma,
do­šle na ovu igran­ku,
sa ze­ni­ca­ma pi­to­mim,
sa ze­ni­ca­ma sr­ne­ćim,
bi­strim kao naj­ve­ći
kao naj­lep­ši cvet,

i vi sa osme­hom to­pli­jim
od me­se­či­ne na pro­plan­ku,

i vi, za­lju­blje­ne u pr­vi uvo­jak
što vam po­kri­va uho,
i za­lju­blje­ne u ceo svet…

De­ča­ci,
vi, ko­ji ste ve­če­ras 
pr­vi put ne­ka­ko druk­či­je,
man­gup­ski za­če­šlja­li ko­su,
pa vam se od­jed­nom či­ni
da vam ni­ču br­ko­vi,
a osmeh vam na li­cu
sli­čan mu­ški­jim lju­di­ma,

i vi, sa kli­ke­ri­ma u dže­pu
i pe­ga­ma na no­su,
što se pra­vi­te va­žni,
pa ste pro­me­ni­li hod, 
a sr­ce i da­lje vam drh­ti
kao pre­pla­še­ni miš
u za­di­ha­nim gru­di­ma…

Haj­de, za­poč­ni­mo ovaj
naš pr­vi tan­go u ži­vo­tu!
Igraj­mo!
Ni­je stra­šno

Dva le­vo – je­dan de­sno.
Je­dan le­vo – dva de­sno.
Evo, bro­ji­mo svi uglas.

Zbo­gom olov­ni voj­ni­ci!
Zbo­gom de­tinj­stvo sa ki­ka­ma
i pla­vom ma­šnom! 
Zbo­gom sve ono što je bi­lo ju­če!

Do­bro nam do­šlo 
sve ovo što je is­pred nas!

Ni­je ovo čas he­mi­je
ni­ti čas ma­te­ma­ti­ke.

Ti­ho!
Ti­ho za one
pred ko­ji­ma se ve­če­ras
otva­ra mla­dost ši­ro­ka!

Ume­sto lu­ta­ka
pred sva­kom de­voj­či­com kla­nja se
po je­dan ži­vi, pe­ga­vi lu­tak.
Ume­sto kli­ke­ra,
u sr­ce sva­kog de­ča­ka
ko­tr­lja­ju se dva to­pla 
i na­sme­ja­na oka.

Slično: