ОСНОВНА ШКОЛА "СОКОЛАЦ" ИСТОРИЈАТ

На једном мјесту је забиљежено да је школа у Сокоцу отворена 1871. године, али нема никаквих извора за ту годину, па се не може узети као поуздан податак. У једном званичном попису српских школа за Соколац је унесено: ,,Школа је саграђена и почела свој рад 1875. године“, а најпознатији документ о почетку рада школе је сљедећи запис:

,,Ми кметови са Гласинца подижемо 1875. године Српску школу на Гласинцу и прогласисмо Милована Црногорца за учитеља…“.

Дакле, први учитељ је био Милован Црногорац.

У другом запису, који је мање поуздан, стоји да је школа почела са радом 1875. године и да је први учитељ био Ристо Чајкановић. У запису стоји и да је школу пуних тридесет година, послије њеног оснивања издржавала Српска православна црква. Према томе, може се рећи да школа у Сокоцу спада у најстарије школе у сјевероисточном дијелу Републике Српске.

1928. године отворена је школа у Ћаваринама у којој су били први учитељи Чевркапа Лепа и Миодраг Јанковић. Радила је прво као мала (четворогодишња), да би касније прерасла у осморазредну основну школу.

Основна школа на Равној Романији отворена је први пут у историји Романије у приватној кући Томић Илије 1937. године. Томић Илија уступио је властиту зграду за смјештај школе. Први учитељ који је почео радити у тој школи била је Невенка Војновић, учитељица родом из Сарајева. Она је радила у тој школи од 1937. до 1941. године. Због Другог свјетског рата и дизања устанка на Романији 1941. године основна школа Равна Романија је престала са радом.

Основна школа у Сокоцу, након завршетка Другог свјетског рата наставила је свој рад 1. септембра 1946. године и носила је назив ,,Славиша Вајнер Чича“, име револуционара који је оставио свој живот у сукобу са непријатељем на легендарној Романији. Школа је послије рата била једна од најљепших и највећих на подручју општине. У записима стоји да је школу основао још бивши Срески Народни одбор Соколац, у Сокоцу 1946. године. Већ 1964. године. школа је имала подручна одјељења у Подроманији и на Равној Романији. Директор школе био је Јован Ђокић, а секретар школе Јован Тошић.

Школске 1971/72. године када су ,,Млади лингвисти“ учествовали на такмичењу свих школа БиХ, од 180 школа, школа ,,Славиша Вајнер Чича“ заузела је 25. мјесто.

Седамдестих година школа у Сокоцу у свом саставу имала подручна одјељења: Ћаварине, Долови, Кошутица, Бјелосављевићи, Подроманија и Равна Романија.

Школа је учествовала на свим међународним и регионалним такмичењима из скоро свих предмета, а екипа из историје на челу са наставником Вуковић Славишом на републичком такмичењу у Босанском Петровцу, заузела је високо мјесто.

Од седамдесет осме школа послује као Основна организација удруженог рада. Процес рада се одвија у радним јединицама: матична школа Соколац, подручна школа Подроманија, Бјелосављевићи, Ћаварине, Кошутица, Кнежина, Драпнићи и Соколовићи. У подручној школи Равна Романија у том периоду није се изводила настава, дјеца су путовала у школу у Подроманију. Тамо је укинута школа и престала је са радом.

У школи су радиле секције у којима је учешће узимао велики број ученика: у нижим разредима од првог до четвртог – Литерарна секција – руководилац Тошић Радославка, Драмска секција – Лиздек Стака, Рецитаторска – Мрдовић Радмила, Ликовна – Боровчанин Кристија, Ритмичка – Косорић Стевка, Цвјећарска секција – Вуковић Милица.

У одјељењима од петог до осмог разреда радили су ученици у секцијама: Литерарна, Рецитаторска, Драмска, Саобраћајна, Библиотекарска, Новинарска итд. Ученици школе учествовали су на разним такмичењима и постизали добре резултате. На такмичењу у стоном тенису стонотенисерска секција под руководством Миодрага Петровића освојила је прво мјесто на регионалном такмичењу. Атлетичари са руководиоцем Јовановић Жиком постигли су добар успјех, па су позвани од стране Атлетског савеза БиХ у атлетску школу на Тјентиште у трајању од неколико дана. Саобраћајна секција под руководством Владимира Марића 21. априла 1979. године на Илиџи освојила је једну сребрену и три бронзане медаље. Литерарна секција на челу са Радославком Тошић учествовала је на такмичењу у Сарајеву и освојила прво мјесто. Што се тиче програма увођења иновација 1978. године, донесено је следеће:

Током читаве године примјењиваће се индивидуална настава, групни облик рада и увођење тимске наставе. У организацији редовног наставног процеса примјењује се савремена технологија наставног рада индивидуализована, полупрограмирана и проблемска настава.

Веома важан дан и датум за основну школу ,,Славиша Вајнер Чича“ био је излазак листа под називом ,,Романијска свитања“. Лист је изашао 29.11.1978. године. Издавач је Редакцијски одбор у сарадњи са ученицима. Неколико година касније лист је добио нови назив ,,Основац“.

5

11. мај био је дан школе ,,Славиша Вајнер Чича“ када су сваке године организоване приредбе, такмичења и друге свечаности. Школа је често организовала екскурзије за завршне разреде али и бројне радне акције, једнодневне посјете, љетовања и излете. Школске 1979/80. извршена је трансформација школства, укинута су два подручна одјељења у Бјелосављевићима и Ћаваринама. Тако су ученици и просвјетни радници прикључени централној школи у Сокоцу. Такође у тој школској години отворена су три припремна (предшколска) одјељења у којима су радила три наставника разредне наставе. По први пут ова школа је урадила амблеме за наставнике и ученике.

1979. године школе ,,Павле Горанин“ Каљина и ,,Петар Кочић“ Соколовићи, прикључиле су се школи ,,Славиша Вајнер Чича“ Соколац. Школа је школске 1980/81. имала око двадесет секција и организација као што су: Омладинска организација, Организација Црвеног крста, Шаховска секција, Стонотенисерска, Стрељачка, Литерарна, Новинарска, Библиотекарска, Одбојкашка секција, Смучарска и многе друге. Све ове организације постизале су завидне успјехе у свом раду као и на многим такмичењима.

Школске 1981/82. укупан број ученика школе ,,Славиша Вајнер Чича“ Соколац са подручним одјељењима износио је 1470. Укупно у централној школи Соколац постојало је четрнаест одјељења разредне наставе, два комбинована одјељења и једно одјељење предшколског васпитања. Од петог до осмог разреда формирано је седамнаест одјељења. Осим наставног кадра у школи су радила и два педагога Марић Владимир, Боровчанин Сњежана, библиотекар Срдић Василија, а тадашњи фонд библиотеке је био око 10500 књига.

У школској 1984/85. години наставу је похађало 1632 ученика.

3

Екипа Радио-телевизије Сарајево са ученицима школе у Сокоцу понекад би снимала тв. емисије као што су: ,,Шта дјеца знају о завичају“, ,,Хиљаду школа – хиљаду радости“, ,,Огледало – погледало“ и друге. Млади лингвисти под руководством наставнице Душке Арсенијевић на бројним такмичењима постизали су завидне резултате.

Веома често су провођена тестирања знања из математике, географије, физике и других предмета гдје су ученици показивали одличне резултате.

У ратним деведесетим годинама скоро све подручне школе се затварају, па се број ђака у централној школи нагло повећава. Приливу ђака доприноси и расељено становништво из других градова БиХ, тако да је у одјељењима било преко 4о ученика.

Деведесетих година на разним такмичењима и смотрама знања из физике и математике најбоље успјехе показивали су ученици: Нешковић Татјана, Мумовић Недељко, Боровчанин Момчило, Одовић Тања и други. 1990. године одржано је у Сарајеву финално такмичење БиХ Лиге младих лингвиста. Од десет школа пласираних у супер финалу наша школа је тада заузела прво мјесто, а најбољи појединац био је Шћекић Предраг. На регионалном такмичењу из математике и физике одржаном априла 1995. године ученици наше школе који су показали најбоље знање били су: Поњарац Миленко, Витомир Славица, Косорић Славица, Јанковић Вук и други.

На Републичком такмичењу из физике које је било одржано 24. 04. 1999. године у Зворнику, ученик Витомир Жарко заузео је дуго мјесто. Витомир Жарко је на бројним регионалним и републичким такмичењима из физике и математике постизао веома запажене резултате.

Школа у Сокоцу је школске 2000/2001. године формирала Одјељење за дјецу са посебним потребама а учитељица је била Ђуровић Гордана, дефектолог. То одјељење и данас ради.

2003. године извршена је надградња мањег објекта Основне школе, тако да су добијене четири нове учионице и тиме омогућен прелазак на деветогодишње школовање у основној школи.

Од фебруара до маја 2007. године одржана су бројна такмичења из области знања и спорта. За регионално такмичење из историје наша школа је била домаћин, а из регионалног такмичења из српског језика у укупном пласману ученици наше школе су били најбољи.

4

На републичком такмичењу у укупном пласману постигли су 5. мјесто и то: Боровчанин Душан, Цуровић Невена, Вучковић Сузана и Зорановић Ивана. Овај успјех су постигли уз инструкције и велики труд и рад наставника Мића Абазовића. На Републичком такмичењу одржаном у Добоју 17. 05. 2008. године ученик  Боровчанин Душан у конкуренцији осмих разреда освојио је прво мјесто. То је изузетан успјех, како ученика, тако и наставника Мића Абазовића.

У априлу 2007. године наша школа у сарадњи са Атлетским клубом Соколац била је домаћин регионалног, а у мају, републичког такмичења у атлетици у оквиру Малих олимпијских игара. На такмичењу је био велики број учесника из атлетских дисциплина.

06. 03. 2009. године изашао је први број школског листа ,,Искра“. Оснивач и издавач је Основна школа ,,Соколац“ у Сокоцу. Главни уредник листа је Биљана Цвијетић, наставник српског језика. Редакција листа је Новинарска секција школе.

Многи ученици Основне школе ,,Соколац“ из Сокоца постали су примјерни грађани и угледни љекари, професори, магистри и стручњаци у многим другим областима и професијама.

Данас, велики број радника у васпитно-образовном процесу су бивши ученици наше школе.

2